Juče beše divan dan, divan dan... :) Juče je, dragi moji čitaoci, bio Svetski dan Interneta (
LINK!!! ). Dan najveće svetske mreže i danas nezaobilaznog dela naših života - Internet svakodnevno evoluira i omogućava sve više aktivnosti, preko obrazovanja, kupovine, informisanja, druženja i komunikacije... Uglavnom zalazi u sve sfere ljudskog života.
Čini se polako i u Srbiji Internet zauzima opako visoko mesto na listi prioriteta životnih aktivnosti. Međutim, postavlja se pitanje kako funkcioniše online zajednica u zemlji u kojoj je preko 1,000,000 ( slovima: JE*ENIH MILION ) ljudi nepismeno, a ko zna koliko njih i ne zna da upali računar, i šta država čini da se korišćenje Interneta razvije i kod nas?
Ali krenimo redom... Pre svega, da li je prosečnoj srbendi potreban tamo neki izum ludih amera? Čim pomenem amere, idemo u negativ :) ali, čini se da svest srbina ide ka konačnoj pobedi nad čuvenim strahom od prihvatanja novih stvari i tehnologija zapada. Zemlja u kojoj više od trećine građana ima profil na Facebook-u, u kojoj Twitter polako uzima svoje mesto u društvenim komunikacijama, gde možete čuti i po koji ( doduše retki ) primer da se neko probio do zaposlenja putem LinkedIn-a, gde se sve više lokalnog sadržaja nudi i na stranim jezicima, domaći blogovi i blogeri izgledaju sve ozbiljnije a YouTube više nije muzički džuboks već služi i za pokretanje ozbiljnih pitanja u društvu ( slučaj nadrkanog komunalca koji bije putnika bez karte npr. ).
Prema istraživanju Republičkog zavoda za statistiku koje možete videti
OVDE, 52,2% domaćinstava u Srbiji poseduje računar, a 47,5% poseduje priključak na Internet. Broj priključaka raste iz godine u godinu, ali nažalost nisam ubeđen da raste i entuzijazam javnih ustanova a bogami i privatnika za njegovo širenje.
Čemu potkrepljujem ovu tvrdnju? Evo možda nekih od najpopularnijih razloga:
- Milion puta ponavljana činjenica da smo jedini luzeri u Evropi bez Paypal-a
Možda je ljudima više i preko glave priče o Paypal-u, ali činjenica je da je ova kompanija jedna od najvećih u svetu u domenu Internet novčanih transakcija, a saznanje da je čak i jedna Albanija ispred nas po ovom pitanju zaista negativno utiče na transakcione aktivnosti na Internetu.
- Malo je kompanija koje prodaju svoje proizvode direktno putem Interneta
Ako izuzmemo kompanije IT sektora koje nude hosting, registracije domena, online prodaju računara, komponenti i sličnog, telekomunikacionih provajdera, zaista je malo onih koji nude proizvode na pazarenje direktno preko Interneta. U ovu tvrdnju ne računam fino zamišljene krizne biznise poput silnih sajtova za kupovinu sa popustima ili online aukcija, koji opet koliko su mi simpa ne nude onaj pravi internet šoping gde preko sigurne veze možete uneti podatke sa svoje kartice. Mnogi sajtovi koji nude mogućnost online kupovine opet masovno koriste sistem naloga za uplate, koji je opet offline plaćanje. Internet prezentacije se uglavnom svode na čist dokument gde/šta/kako radimo i kako da nas kontaktirate.
- Odnos javnog sektora prema Internetu je generalno očajan
Da li vam se dešavalo da na mejl neke institucije pošaljete elektronsku poštu i nikada ne dobijete odgovor? Ili noćna mora svakog studenta na državnim fakultetima, gde pre klika na SEND e-mail poruke profesoru ide obaveznih 3 Oče naš da će ga profesor ikada pogledati? Ne znam da li je uopšte neophodno da pričam o odnosu javnog sektora prema Internet zajednicu države čiji je
sajt odeljenja tužilaštva za borbu protiv visokotehnološkog kriminala hakovan aplikacijicom koju može desetogodišnjak da pokrene. Takođe, kakva je to država koja je svoju
najveću investiciju u Internet projekte napravila plativši 25 hiljada evra sajt koji zaista ne vredi pola uloženog?
- I za kraj - cene
Nije me mrzelo da sedim malo duže i da jurcam po Guglu tražeći uporedne primere za ovu analizu, i došao sam do zaključka da je Telekom Srbija najskuplji provajder u regionu. Nisam proveravao ali ubedjen sam da se može reći da nam je konekcija na Internet jedna od najskupljih u celoj Evropi, ako ne i najskuplja. Trudio sam se da iskopam podatke o nacionalnim telekomunikacionim gigantima u regionu, međutim region se davno odrekao javnog uticaja u komunikacijama. Dok ostali uglavnom imaju slobodno tržište, kod nas je Telekom Srbija i dalje u položaju monopoliste. Uzeo sam primer za pakete oko 6Mb/s, što smatram da je dovoljno za komotno pregledanje svih sadržaja na internetu, pa i u visokim rezolucijama. Dakle, cene na mesečnim nivoima su sledeće:
- U Telekomu Srbije za paket Click 6 sa 6144/1024 Kb/s download/upload opsega trebate izdvojiti preko 3,800 dinara (kod ostalih provajdera cene su jeftinije, ali Telekom je najmasovniji ISP u srba)
- U Telekomu Hrvatske za paket MaxADSL sa brzinom od 5 do 10Mbit/s download i 640Kbit/s upload trebate izdvojiti nešto više od 2850 dinara (183,4 kune)
- U Makedonskom T-Home možete dobiti brzinu od 8Mbit/s za nešto manje od 1700 dinara (899 denara), mada ste ograničeni na 300 gigabajta protoka mesečno, nakon toga se brzima smanjuje na 768Kbit/s
- BH Telekom to po kratkom postupki, 6Mbit/s paket za četerespet maraka, iliti nekih 2650 dinara.
- Mađari za nešto manje od 10Mbit/s down 500Kbit/s up traže 1750 dinara tokom prvih godinu dana i nešto manje od 2200 u toku druge godine ( 4267 - 5334 forinti )
- Bugarski VIVACOM, naslednik nacionalnog provajdera, za brzinu od 15/1 Mbit/s traži za naše uslove imaginarnih 871 dinar ( 14,80 leva )!!!
- Rumunski nacionalni provajder Romtelecom nudi paket brzine do 50/16 Mbit/s ( stvarna brzna zavisi od mreže, ovo su max vrednosti, ali infrastruktura im je sigurno bolja no u srba ) + dodatne minute za fisknu telefoniju za 1430 dinara ( 12,4 evra )
- Crnogorski fl@t 5 paket sa 5Mbit/s brzine izađe na oko 2900 dinara (24,99 eura), a fl@t 7 sa 7Mbit/s skoro 5200 dinara (44.99 eura) tako da nam dosadašnji sugrađani nisu daleko otišli.
- I kao i za Paypal, pre*ebaše nas Albanci i na ovom polju, kako njihova nacionalna kompanija Albtelecom za paket sa 8Mbit/s down i 768Kbit/s upload naplaćuje oko 3315 dinara, iliti 3999 leka.
Alternativa Telekomu Srbija kod nas ima puno, i uglavnom su svi jeftiniji od Telekoma, ali postoji ogroman problem zbog činjenice da je infrastruktura koji oni koriste za ADSL konekciju u velikoj većini slučajeva upravo Telekomova. Meni se lično dogodilo da kao korisnik Oriona imam problema sa konekcijom, a da radnici Telekoma neće da izađu na teren i provere mrežnu infrastrukturu jer nisam njihov klijent! Privatnici su na tom polju direktno oštećeni jer oni nisu vlasnici infrastrukture već samo zakupljuju istu od Telekoma koji je jedini nadležan za popravke i koji u prvi plan stavlja svoje korisnike, a tuđe ponekad i nema u vidu, kao u mom slučaju.
Slobodnije tržište i ulaganja u infrastrukturu su prvi preduslovi za masovniju dostupnost ovog servisa svim građanima Srbije. Nakon toga sledi ulaganje u ljude, ulaganje u obrazovanje ljudi kako taj servis iskoristiti, jer retki su oni koji mogu iskoristiti većinu potencijala koje mreža svih mreža čini dostupnim.
Članak sam napisao ranije, ali sa namerom ga objavljujem sada. Planirao sam da ga objavim juče, ali neka ovo bude metafora da uvek kaskamo za svetom, pa čak i po ovom pitanju.
SRBIJO, (NE)SREĆAN TI DAN INTERNETA!
